Марија Склодовска-Кири рођена је 7. Новембра 1867. Године у Варшави. Родила се као пето дете у својој породици. Обзиром да јој је отац био наставник математике и физике, Марија се као дете веома заинтересовала за науку. Њена школска ангажовања су окарактерисана као напорна, те је преданим радом заслужила Златну медаљу, коју су добијали само најбољи ученици пољских гимназија. Обзиром да је Пољска била под окупацијом Царске Русије, женама је било забрањено да се уписују на факултете. Марија остаје у својој родној земљи одакле је помагала финансијски своју сестру која је студирала у Француској.Марија Кири је ипак наставила са изучавањем природних наука, запослила се као гувернанта у једној породици, али је остало упамћено да је јако патила што је остала ускраћена студирања.
Након што се родила љубав између Марије и сина породице у којој је радила, њихова љубав је брзо била угашена под притиском његове породице, те Марија, будући да је остала без посла, напокон се сели у Француску код сестре. Исте године Марија уписује факултет на Сорбони, одсек физике и хемије. Дању је студирала, а ноћу радила дајући приватне часове. Убрзо се запослила као лаборант у лабораторијиу Липмановим постројењима. Док је радила и даље је студирала,те је забележено да је често падала у несвест од силног умора. Некада је радила чак 20 сати дневно!
Завршава студије као најбољи студент генерације и удаје се за Пјера Кирија!

Марија и Пјер Кири

Након што је Пјер препоручио Бекерелу, касније јој се и сам придружује у научном раду и по први пут користе реч РАДИОКАТИВНОСТ. Радили су на испитивању зрачења уранијумове руде. Након дугог времена рада и изоловања, Марија и Пјер су изоловали малу количину праха 400 пута јачег емитовања зрачења од уранијума, то је управо био откривен нов елемент, који је касније добио место у ПСЕ, а на Маријину иницијативу је добио назив ПОЛОНИЈУМ по њеној домовини. Након четири године, открили су елемент који је имао још интензивније зрачење, те му дали име РАДИЈУМ. Током силних експеримената, Марија и Пјер су толико били посвећени свом истраживању да је Пјер излагао сопствену кожу зрачењу и трпео страшне опекотине, а Марија је задобила опекотине прстију.

Нобелова награда

Марија је 1903. Године добила звање прве жене доктора физике, а исте године добија Нобелову награду за своја открића. Обзиром се брачни пар тада прославио, отварају своју лабораторију на Сорбони. Нажалост, Пјер недуго након тога умире након што су га преказила запрежна кола, а Марија након тога преузима лабораторију и тако постаје прва жена професор!
1911.године, Марија добија другу Нобелову награду за откриће два нова елемента: радијума и полонијума. Управо захваљујући другој Нобеловој награди, Марија успева да убеди француске власти да издвоје средства за отварање приватног института за истраживање радијума.

Помоћ у Првом светском рату

Током Првог светског рата, Марија Кири је била шеф војне медицинске коморе. Кроз ту станицу је помоћ добило преко 3 милиона војника. Наиме, Марија је организовала рендгенске станице, користећи опрему коју је лично припремала.

Смрт Марије Кири

Марија Кири је преминула близу Саланша 1934.године од апластичне анемије, коју је вероватно задобила услед излагања радиоактивном зрачењу. Штетни ефекти још увек нису били познати, а Марија је увек носила са собом пробне цеви са радиоактивним изотопом, истраживала без заштитне опреме, а чак је и држала радијумове соли изнад главе током спавања, да јој светли у мраку.

Осам интересантних чињеница о Марији Кири

1. Радила је своја истраживања у колиби.
2. Првобитно ју је одбио одбор за избор Нобелове награде.
3. Одбила је да уновчи своја открића.
4. Ајнштајн ју је охрабривао током тешког животног периода.
5. Лично је пружала медицинску помоћ војницима током Првог светског рата.
6. Није знала ништа о штетности зрачења.
7. Њена ћерка је такође била добитница Нобелове награде.
8. Под њеним личним надзором вршена су истраживања за излечење од рака уз помоћ радиокативности.