Бројна истраживања указују да је хемија, према мишљењу наших ученика, један од наставних предмета најтежих за учење, како у основној тако и у средњој школи, да ученици хемију сматрају неважном за њихов свакодневни живот, као и за будуће занимање (Адамов и сар., 2008). Овакви негативни ставови према настави хемије и науци уопште у корелацији су са резултатима међународних испитивања ученичких постигнућа, попут PISA (Program for International Student Assessment) и TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study), која су претходних деценија реализована и у Србији. Наиме, сви до сада реализовани циклуси PISA испитивања у Србији показују да ученици остварују ниска постигнућа у области природно-научне писмености. Тако, на пример, резултати PISA тестирања спроведених 2009. године показују да је просечан резултат ученика из Србије на скали научне писмености такав да се око 34% ученика може описати као функционално неписмено у домену научне писмености. Другим речима, сваки трећи ученик узраста 15 година у овом тренутку има тешкоћа да разуме резултате научних истраживања и научне доказе који се користе у оквиру јавних расправа поводом различитих питања од општег интереса (нпр. очување животне средине, примена технологије у свакодневном животу итд.) (Павловић-Бабић и Бауцал, 2012). Забрињавајући је и податак да је веома мали проценат ученика на највишим нивоима постигнућа, а то су ученици од којих се касније очекују високи домети у професионалном раду, (Павловић-Бабић и Бауцал, 2012). Према резултатима TIMSS истраживања које је спроведено 2007. године просечни успех ученика из Србије у области хемије био је 467, што је статистички значајно испод просека TIMSS скале (500) (Тривић и сар., 2010).
Хемија је експериментална наука и као таква захтева да се њени часови изводе у лабораторији. Управо се кроз рад (учење) уз помоћ огледа хемија најбоље разуме и прихвата. Међутим, у Србији постоји велики број школа које немају опремљене кабинете хемије, лабораторије и учионице за извођење наставе хемије. Према малом броју досадашњих истраживања (Остојић и сарадници (2000), Матијашевић и сарадници (2013), Матијашевић и сарадници (2013а)), показало се да велики број школа не поседује кабинет који служи искључиво за извођење наставе хемије. Непоседовање опремљених кабинета у великој мери утиче на квалитет и исходе наставе. Због тога, практична реализација већине вежби у настави природних наука изостаје и бива замењена њиховим теоријским објашњавањем или утврђивањем градива на часовима који су предвиђени за вежбе (Миљановић, 2001).
Како би се побољшао став ученика према хемији, унапредило знање и вештине ученика Хемијски факултет у Београду отворио је једанпут недељно (суботом) своје лабораторије за ученике основних и средњих школа из Србије.