Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (Dmitriй Ivanovič Mendeleev) je rođen 8. februara 1834. u malom sibirskom gradu Tobolsku kao poslednje od 14 preživele dece (ili 16, u zavisnosti od izvora) Ivana Pavloviča Mendeljejeva, nastavnika u lokalnoj gimnaziji, i Marije Dmitrijevne Korniljeve.
Iste godine kada se Mendeljejev rodio, njegov otac je oslepeo. Umro je 1847. Da bi izdržavala porodicu, njegova majka se okrenula vođenju male fabrike stakla u vlasništvu njene porodice u obližnjem gradu. Fabrika je izgorela u decembru 1848. godine, a Mendeljejeva je majka odvela u Sankt Peterburg , gde je upisao Glavni pedagoški institut. Majka mu je ubrzo umrla, a Mendeljejev je diplomirao 1855.
Prvo učiteljsko mesto dobio je u Simferopolju na Krimu. Tamo je ostao samo dva meseca i posle kratkog vremena na Odesskom liceju odlučio je da se vrati u Sankt Peterburg da nastavi školovanje. Magistrirao je 1856. godine i počeo da se bavi istraživanjem organske hemije. Finansiran pomoću vladine stipendije, otišao je da studira u inostranstvu na dve godine na Univerzitet u Hajdelbergu.
Septembra 1860. prisustvovao je Međunarodnom hemijskom kongresu u Karlsrueu , sazvanom da raspravlja o ključnim pitanjima kao što su atomske težine , hemijski simboli i hemijske formule . Tamo je upoznao i uspostavio kontakte sa mnogim vodećim evropskim hemičarima.
Godine 1861. Mendeljejev se vratio u Sankt Peterburg, gde je 1864. godine stekao zvanje profesora na Tehnološkom institutu. Posle odbrane doktorske disertacije 1865. postavljen je za profesora hemijske tehnologije na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Postao je profesor opšte hemije 1867. godine i tamo je nastavio da predaje do 1890. godine.
Pošto je počeo da predaje neorgansku hemiju, Mendeljejev nije mogao da nađe udžbenik koji bi odgovarao njegovim potrebama. Kako je već 1861. godine objavio udžbenik iz organske hemije koji je nagrađen prestižnom Demidovskom nagradom, krenuo je da napiše još jedan. Rezultat je bio Osnovi khimii (1868–71; Principi hemije ), koji je postao klasik, prošao kroz mnoga izdanja i mnoge prevode.
Mendeljejev Periodni sistem elemenata iz 1869. godine
Kada je Mendeljejev počeo da sastavlja poglavlje o halogenim elementima (hlor i njegovi analozi) na kraju prvog toma, uporedio je svojstva ove grupe elemenata sa svojstvima grupe alkalnih metala kao što je natrijum . Unutar ove dve grupe različitih elemenata, otkrio je sličnosti u progresiji atomskih težina i zapitao se da li druge grupe elemenata pokazuju slična svojstva. Nakon proučavanja zemnoalkalnih, Mendeljejev je ustanovio da se poredak atomskih težina može koristiti ne samo za raspoređivanje elemenata unutar svake grupe već i za raspoređivanje samih grupa. Tako je, u svom nastojanju da shvati opsežno znanje koje je već postojalo o hemijskim i fizičkim svojstvima hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja , Mendeljejev otkrio periodni zakon.
Njegov novoformulisani zakon objavljen je pred Ruskim hemijskim društvom u martu 1869. sa izjavom „elementi raspoređeni prema vrednosti njihove atomske težine predstavljaju jasnu periodičnost svojstava“. Periodni zakon mu je omogućio da napravi sistematsku tabelu od svih 70 tada poznatih elemenata.
Mendeljejevljev interes da obezbedi sistem za organizovanje poznatih hemijskih elemenata prema periodičnosti nije bio jedinstven, ali za razliku od njegovih savremenika kao što je Lotar Majer u Nemačkoj, Mendeljejev je bio prvi koji je predložio sistem koji bi takođe mogao da predvidi još neotkrivene elemente i njihove karakteristike . Međutim, vrednost njegovog rada nije odmah prepoznata, aliotkrićem predviđenih elemenata, posebno galijuma 1875., skandijuma 1879. i germanijuma 1886. efikasnost njegovog sistema je postala neosporna.
Mendeljejev je umro od gripa 2. februara 1907. u 72. godini, široko priznat kao jedan od velikih naučnih umova svog doba. Do kraja 19. veka, dobrim delom zahvaljujući njegovom izvanrednom radu, Sankt Peterburg je nesumnjivo postao jedan od najvećih naučnih centara Evrope. U znak sećanja na njegov život i rad, brojne institucije i naučne nagrade sada nose njegovo ime, kao i element sa rednim brojem 101 – mendeljevijum i mesečev krater Mendeljejev. U Sankt Peterburgu postoji Memorijalni muzej u kome se nalazi njegova arhiva u zgradi dvanaestog koledža, a ulica koja prolazi pored nje preimenovana je u Mendeljejevu liniju 1923. Njegovo ime je, takođe, dato Nacionalnom institutu za metrologiju, koji se nalazi naspram glavne zgrade Tehnološkog instituta. Pored zgrade se nalazi statua Mendeljejeva koji sedi sa periodnim sistemom na zidu pored njega.
Literatura
https://en.wikipedia.org/wiki/Dmitri_Mendeleev
https://www.sanu.ac.rs/clan/mendel%D1%98ejev-dmitrij-ivanovic/
http://www.saint-petersburg.com/famous-people/dmitry-mendeleev/
https://www.britannica.com/biography/Dmitri-Mendeleev
http://chem.bg.ac.rs/studorg/Pozitron-1.pdf