Marija Sklodovska-Kiri rođena je 7. Novembra 1867. Godine u Varšavi. Rodila se kao peto dete u svojoj porodici. Obzirom da joj je otac bio nastavnik matematike i fizike, Marija se kao dete veoma zainteresovala za nauku. Njena školska angažovanja su okarakterisana kao naporna, te je predanim radom zaslužila Zlatnu medalju, koju su dobijali samo najbolji učenici poljskih gimnazija. Obzirom da je Poljska bila pod okupacijom Carske Rusije, ženama je bilo zabranjeno da se upisuju na fakultete. Marija ostaje u svojoj rodnoj zemlji odakle je pomagala finansijski svoju sestru koja je studirala u Francuskoj.Marija Kiri je ipak nastavila sa izučavanjem prirodnih nauka, zaposlila se kao guvernanta u jednoj porodici, ali je ostalo upamćeno da je jako patila što je ostala uskraćena studiranja.
Nakon što se rodila ljubav između Marije i sina porodice u kojoj je radila, njihova ljubav je brzo bila ugašena pod pritiskom njegove porodice, te Marija, budući da je ostala bez posla, napokon se seli u Francusku kod sestre. Iste godine Marija upisuje fakultet na Sorboni, odsek fizike i hemije. Danju je studirala, a noću radila dajući privatne časove. Ubrzo se zaposlila kao laborant u laboratorijiu Lipmanovim postrojenjima. Dok je radila i dalje je studirala,te je zabeleženo da je često padala u nesvest od silnog umora. Nekada je radila čak 20 sati dnevno!
Završava studije kao najbolji student generacije i udaje se za Pjera Kirija!

Marija i Pjer Kiri

Nakon što je Pjer preporučio Bekerelu, kasnije joj se i sam pridružuje u naučnom radu i po prvi put koriste reč RADIOKATIVNOST. Radili su na ispitivanju zračenja uranijumove rude. Nakon dugog vremena rada i izolovanja, Marija i Pjer su izolovali malu količinu praha 400 puta jačeg emitovanja zračenja od uranijuma, to je upravo bio otkriven nov element, koji je kasnije dobio mesto u PSE, a na Marijinu inicijativu je dobio naziv POLONIJUM po njenoj domovini. Nakon četiri godine, otkrili su element koji je imao još intenzivnije zračenje, te mu dali ime RADIJUM. Tokom silnih eksperimenata, Marija i Pjer su toliko bili posvećeni svom istraživanju da je Pjer izlagao sopstvenu kožu zračenju i trpeo strašne opekotine, a Marija je zadobila opekotine prstiju.

Nobelova nagrada

Marija je 1903. Godine dobila zvanje prve žene doktora fizike, a iste godine dobija Nobelovu nagradu za svoja otkrića. Obzirom se bračni par tada proslavio, otvaraju svoju laboratoriju na Sorboni. Nažalost, Pjer nedugo nakon toga umire nakon što su ga prekazila zaprežna kola, a Marija nakon toga preuzima laboratoriju i tako postaje prva žena profesor!
1911.godine, Marija dobija drugu Nobelovu nagradu za otkriće dva nova elementa: radijuma i polonijuma. Upravo zahvaljujući drugoj Nobelovoj nagradi, Marija uspeva da ubedi francuske vlasti da izdvoje sredstva za otvaranje privatnog instituta za istraživanje radijuma.

Pomoć u Prvom svetskom ratu

Tokom Prvog svetskog rata, Marija Kiri je bila šef vojne medicinske komore. Kroz tu stanicu je pomoć dobilo preko 3 miliona vojnika. Naime, Marija je organizovala rendgenske stanice, koristeći opremu koju je lično pripremala.

Smrt Marije Kiri

Marija Kiri je preminula blizu Salanša 1934.godine od aplastične anemije, koju je verovatno zadobila usled izlaganja radioaktivnom zračenju. Štetni efekti još uvek nisu bili poznati, a Marija je uvek nosila sa sobom probne cevi sa radioaktivnim izotopom, istraživala bez zaštitne opreme, a čak je i držala radijumove soli iznad glave tokom spavanja, da joj svetli u mraku.

Osam interesantnih činjenica o Mariji Kiri

1. Radila je svoja istraživanja u kolibi.
2. Prvobitno ju je odbio odbor za izbor Nobelove nagrade.
3. Odbila je da unovči svoja otkrića.
4. Ajnštajn ju je ohrabrivao tokom teškog životnog perioda.
5. Lično je pružala medicinsku pomoć vojnicima tokom Prvog svetskog rata.
6. Nije znala ništa o štetnosti zračenja.
7. Njena ćerka je takođe bila dobitnica Nobelove nagrade.
8. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su istraživanja za izlečenje od raka uz pomoć radiokativnosti.